Slavic Folkloristics home aa

О книгах 01 – 4. XII 2020.

Разговоры о книгах о славянской фольклористике

виртуальная встреча 4. XII 2020. в организации Комиссии по фольклористике МКС

 

  1. Магические практики севернорусских деревень. Т. 1 Архангельская коллекция. Т 2. Вологодская коллекция / Составитель Светлана Борисовна Адонева, Пропповский центр, 2020, 704 с.
    Говорила Светлана Михайловна Толстая
  2. Драгана Ђурић: Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена, Београд : Балканолошки институт САНУ, 2020. ISBN 978-86-7179-109-0
    Говорили Драгана Ђурић и Љубинко Раденковић
  3. Українська славістична фольклористика (XIX – початок XXI століття). Енциклопедичний словник / [голов. ред. Г. Скрипник] ; НАН України, ІМФЕ ім. М. Т. Рильського. Київ : видавництво ІМФЕ, 2019, 300 с.
    Говорила Лариса Вахнина
  4. Јеленка Пандуревић Фолклорни еротикон Еротика и поетика српских народних пјесама, Андрићград – Вишеград, 2020, 163 с.
    Говорили Јеленка Пандуревић и Лидија Делић

 

Белешка о разговору о фоклористичким књигама

Дејан Ајдачић

На првом разговору о словенским фолклористичким књигама организованом у виду видео сусрета 4. децембра 2020. године представљене су четири књиге. 

1. Светлана Михајловна Толстој је представила двотомно издање Магические практики севернорусских деревень (2020) о магијским поступцима у селима у Архангелској и Вологодској области на северу Русије, које је саставила и приредила Светлана Борисовна Адоњева руководилац Проповског центра у Санкт Петербургу. Ове књиге садрже описе магијскиих поступака, записе текстова и разговоре са извођачима сакупљане током последњих четрдесетак година. По речима Светлане Толстој то је права енциклопедија живота руског севера и архаичнних црта које ова традиција чува. Велика пажња посвећена је прагматици фолклора, односима носилаца магијске традиције и корисника у заједници. Грађа обухвата правила понашања у шуми, кући, у дворишту, у води, на води, на путу, правила и забране у календару и различитим животним ситуацијама (пожар, градња дома, прво извођење стоке, лов, одлакак у армију), исцелитељске поступке и басме, поступке заштите од злих очију, од демона. Светлана Толстој је похвалама додала запажање да би књига била још драгоценија са регистрима који би олакшали проналажење поступака и мотива у обимној грађи. По њеном суду, текстови су интересантни, добро допуњавају познате варијанте, али и допуњавају понеким до сада непознатим записима. Овај материјал  драгоцен је и дијалектолозима и етнолингвистима, због језичких особености, појединих речи и израза, интересантних синтаксичких конструкција.

2. Драгана Ђурић из Балканолошког института САНУ је представила своју књигу Дани у недељи у народној култури Јужних и Источних Словена (2020) направљену по докторској дисертацији одбрањеној у Београду 2019. године. Књига је објављена у серији монографија Балканолошког института. Ауторка је истакла особености свог компаративног приступа у проучавању дана у недељи у словенском фолклору и указала на изворе које је користила и фолклористичке и етнолингивистичке аспекте свог приступа. У књизи је разматрано питање броја дана у недељи који је од пет дана код старих Словена порасло на седам по концепцији из Вавилона.  Сваком дану у књизи је посвећена посебна глава, која обухвата опште представе о дану, улоге тог дана у календару, персонификације и хипостазе, обреде који су везани за тај дан. Ауторка истиче да су по њеним налазима код јужних Словена мушке персонификације ређе него женске. Извесне црте Суботе су вероватно повезане са овим даном као даном мртвих. Драгана Ђурић је осветлила и представе о појединим персонификованим данима у различитим жанровима на примеру Петке и Недеље - народним баладама, хришћанским легендама, предањима народног хришћанства и апокрифима. Ауторка је истакла и своја виђења дана у народној култури Јужних и Источних Словена по аспектима позитивних и негативних црта, парног и непарног, мушког и женског, среће и несреће. По њеним налазима ниједан дан није потпуно срећан или несрећан, већ може бити погодан за неке, а непогодан за друге делатности. Љубиннко Раденковић је истакао врлине компаративног истраживања које је спровела Драгана Ђурић и показала их у својој књизи.

3. Лариса Вахнина из Института за проучавње уметности, фолклористику и етнологију „Максим Риљски“ из Кијева је представила енциклопедијски речник Українська славістична фольклористика (XIX – початок XXI століття). Енциклопедичний словник који је под уредништвом Гане Скрипник објављен као публикација за 17. међународни конгрес слависта у Паризу 2023. године. Енциклопедијски речник се може преузети са интернет сајта Института  „Максим Риљски“ http://www.etnolog.org.ua/index.php?option=com_content&task=view&id=2108&Itemid=474  Овај енциклопедијски речник ауторског колектива представља украјинску славистичку фолклористику од 19. до почетка 21. века и обухвата биобиоглиографске податке о низу украјинских фолклориста – слависта из Украјине, стваралаца који су користили фолклорне елементе (Т. Шевченка, М. Лисенка, И. Нечуј Левицког), фолклориста из украјинске дијаспоре (Микола Мушинка, Богдан Медвицки, Наталија Кононенко),  као и енциклопедијске јединице о фолклористима – славистима других националности који су се бавили (и) украјинским фолклором (Јан Колар, Јан Игнац Хануш, Оскар Колберг, Зориан Доленга Ходаковски, Марин Дринов, Михајло Драгоманов, Николај Кравцов, Виктор Гусев, Виктор Гацак, Катја Михајлова, Тодор Живков, Ана Бжожовска Крајка, Љубинко Раденковић, Дејан Ајдачић и др,). Енциклопедија садржи податке о битним часописима, институтима и катедрама. Лариса Вахнина је истакла да је Институт „Максим Риљски“ објавио и енциклопедије о етничким мањинама у Украјини, Тарасу Шевченку, енциклопедију о Јеврејима у житомирском крају. вишетомну Етнографију Украјине и др. што потврђује дуго и систематско бављење оваквим типом издања.

4. Ауторка књиге Фолклорни еротикон Еротика и поетика српских народних пјесама (2020), Јеленка Пандуревић је указала на изворе које је користила при писању своје књиге од Вукове збирке, потоњих збирки до најновијих записа, укључујући и ауторске текстове популарне културе ослањене на фолклорне обрасце. Иако су се еротске песме у српској усменој традицији и мењале, очигледне су и линије континуитета које се огледају у истим метафорама. Јеленка Пандуревић је истакла своју заинтересованост за значење тих средишњих метафора еротског дискурса у српским усменим песмама на темељима митског доживљаја света и обредне праксе које, показало се, припадају домену културне анималистике („сточни дискурс“; фолклорна фигура вука), односно матријархалној концепцији универзума („кудеља и вретено“). Ауторка разматра и примере постфолклорне реализације еротског фолклора и истиче виталност и адаптивност фолклорне еротике.  Лидија Делић је детаљним анализама поетичких средстава указала на приступе Јеленке Пандуревић у књизи Фолклорни еротикон Еротика и поетика српских народних пјесама.