Slavic Folkloristics home aa

Michał Luczyński: Bogowie dawnych Słowian. Studium onomastyczne, Kielce, 2020.

Michał Luczyński: Bogowie dawnych Słowian. Studium onomastyczne, 2020. 348 s.. ISBN 978-83-60777-83-1

(белешку написао Дејан Ајдачић)

 

Књигу о именима паганских богова Словена пољског аутора Михала Лучињског Bogowie dawnych Słowian. Studium onomastyczne објавило је Научно друштво из Кјелца. То је допуњена верзија дисертације одбрањене на Јагелонском универзитету у Кракову о словенској теонимији под менторством Норберта Островског, професора Јагелонског универзитета и проучаваоца балтичко словенских старина. Рецензент књиге је Мариола Јакубович.

Низ проучаваоца словенске теонимије обухвата низ академских дисциплина. Аутор у историјском прегледу наводи имена следбеника митолошке школе Макса Милера из 19. века, али се не бави њиховим застарелим тумачењима. Присталице псеудонаучних приступа који су својим мистификацијама и фантазијским домишљањима загушили издавачки простор Михал Лучињски оправдано и не помиње. Пољски историчари и фолклористи у проучавањима слoвенске религије су дали значајне доприносе почев од славног Казимјежа Мошињског и његових проучавања народне културе Словена крајем двадесетих и током тридесетих година 20. века, преко Александра Брикнера, Хенрика Ловмјанског, Станислава Урбањчика, Александра Гејштора, Миколаја Рудницког до Кшиштофа Томача Витчака. У тексту се наводе ставови низа слависта етимолога. Аутор темељно познаје руску литературу од Срезњевског, преко Јакобсона, Топорова, Иванова и Гамкрелидзеа до Петрухина, Словака Мартина Пуканца те и радове јужних Словена Франца Миклошича, Томе Маретића, Франце Безлаја, Радослава Катичића, Љубинка Раденковића (у тексту нема навода из књиге Пракосово Александра Ломе која се налази у списку литературе).

Разматрајући проблеме у поредбеним проучавањима словенске теонимије, Михал Лучињски истиче да су неки проучаваоци олако градили претпоставке о везама старих словенских имена са именима других старих народа на основу блискости звучања, а не ослањајући се у потребној мери на генетске сродности. Стога се истиче да начело хомонимије / паронимије заводи у таквим случајевима и на погрешне закључке. Занимљиво је уочавање аутора да и најзначајнији проучаваоци словенске митологије и имена паганских богова у поредбеним истраживањима показују склоност да акцентују везе које произлазе из њихових виђења историје старих Словена – Александар Брикнер истиче контакте Балта и Словена, док Трубачов, аутор дунавске теорије о пореклу Словена налази потврде о везама староиталских имена са Балкана са словенским теонимима.

У уводном делу Михал Лучињски указује на теоријске поставке у којима се ономастички аспекти укрштају са сазнањима других дисциплина. Називи паганских словенских богова се разматрају кроз етимолошка тумачења и коментаре различитих верзија словенских теонима. Значајно место у полазним анализама имају разматрања хронологије, историјских извора, анализе преднаучних поставки и научних реконструкција, што води потврди теза са којима се аутор слаже или износи нове хипотезе.

Будући да Словени у време паганства нису имали своју писменост, најранији записи имена словенских богова налазе се по списима хроничара суседа. У случају балтичких поморјана и полабских Словена, била су то дела хришћанских мисионара и германских освајача, што објашњава неке грешке у записима имена, и неразумевање веровања племена која су покоравали рушећи њихова светилишта. Анализира се начин записивања словенских имена у летописним изворима данских и немачких хроничара и често наводе радови Станислава Роспонда. Аутор додаје своје предлоге око имена старополабских богова

Књига Лучињског је подељена на шест географски одељених традиција. На основу помена богова у староруским изворима: Несторовом летопису, Слову о Игоровом походу, проповедима против пагана, разматрају се имена Перун, Сварог, Даждбог, Велес, Хорс, Сим, Мокош, Род, Переплут, Јарило. Старополабски теоними из летописа хроничара и потоње студије представљају испитивања Световита, Јаровита, Поренита, Триглова, Црн бога / Бел бога, Провеа, Сиве, Подаге, Припегале, Пиземара, Турупита. Теоними из старопољских списа Јана Длугош и доцнијих латиниста садрже изворна и књижевно створена имена (Јеша, Лада, Дидилеја, Нија Ђевана, Љељ Пољељ, Мажана). Из старочешке теонимије поглавље је посвећенио Зелу / Зебуду. Аутор анализира функције имена богова у контексту нових социјалних слојева, промена унутар културе, магијских и социјалних аспеката обреда. Тако, на пример, трага за одговором на питање да ли је старочешки Зелу(н) / Зебуд имао својства општеплеменска или је то име коришћено у кругу интереса једнога рода. Као старолужички теоним разматра се Јутробог, а као старобугарски Пор(о)ун чије се име наводи у Житију светог Димитрија солунског из седмог века, а које Лучињски реконструише као Пирин. Књигу Михала Лучињског заокружују литература, индекс митолошких имена по старим језицима и сажетак на пољском језику.

Ова књига је компонавана прегледно и логично, иако је написана на темељима широких лингвистичких и културоно-историјских знања, заинтересовани читалац је чита лако. Књига нуди низ преиспитивања, понегде и полемичких коментара, или пак сугестија. Аутор показује да словенски називи богова у различитим словенским крајевима нису једнаке старине, те да показују процесе одвајања од оличавања природе и иновационо задобијају апелативне и апстрактније компоненте. У његовој студији су сликовито представљени и процеси промена култова и њихових функција, те утицај тих процеса на именовање словенских богова. У закључном поглављу систематски су разложени типови семантичке мотивације имена словенских богова (262–263) као и начини деривације (263–264). Аутор поредећи словенске теониме са именима из студије Милевског запажа да се у именима богова реализују иновације, да теоними из старословенског језика немају јаке везе са митолошким именима индоевропског, али да се запажају блискости са индоиранским и прахетитским (289). У духу добрих истраживања које повезују језичке чињенице са културним реалијама, Михал Лучињски је објавио књигу која доноси доприносе славистичким ономастичким и етимолошким испитивањима имена паганских богова.

Дејан Ајдачић (Гдањски универзитет)

Књигу је могуће наручити код издавача посредством линка: https://kieleckietowarzystwonaukowe.pl/sklep/bogowie-dawnych-slowian/