Slavic Folkloristics home aa

О книгах 03 – 5.III 2021.

Разговоры о книгах / журналах -  о славянской фольклористике

виртуальная встреча в организации Комиссии по фольклористике МКС 5.03.2021.

  1. Журнал Живая старина (Москва). Говорит Ольга Владиславовна Белова
  2. Kazimierz Sikora. Życzenie w gwarze i kulturze wsi, Kraków, Księgarnia Akademicka Uniwersytet Jagiellonski, 2020. Biblioteka LingVariów t. 29. Mówią Kazimierz Sikora, Kazimierz Ożóg.
  3. Marija Stanonik. Glasovi - zbirka slovenskih folklorni pripovedi, Ljubljana, Inštitut za slovensko narodopisje ZRC SAZU. 1988-2020 (55 knjiga). Marija Stanonik
  4. часопис Фолклористика (Београд). Говори Смиљана Ђорђевић-Белић
  5. czasopismo Twórczość Ludowa (Lublin). Mówią Jan Adamowski, Katarzyna Smyk.

Київ 19–20 X 2021. Питання термінології у сучасній славістичній фольклористиці

Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології ім. М.Т. Рильського НАН України, Комісія зі слов’янського фольклору при Міжнародному комітеті славістів, Український комітет славістів, Український комітет Міжнародної асоціації з дослідження і поширення слов’янських культур

організують 19-20 жовтня 2021 року міжнародну наукову конференцію

Питання термінології у сучасній славістичній фольклористиці

Місце проведення:  Інститут мистецтвознавства, фольклористики та етнології ім. М. Т. Рильського НАН України вул. Грушевського 4, Київ, 01001, Україна (Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.)

На  конференції передбачено розгляд наступних проблем:

  • сучасні підходи до вивчення термінології;
  • номінація фольклорних жанрів;
  • «народна»» та «професійна» термінологія;
  • семантика, прагматика, поетика фольклорного тексту;
  • фольклорна культура – етнокультурна традиція – нематеріальна культурна спадщина;
  • літературно-фольклорні взаємовпливи;
  • міждисциплінарні аспекти дослідження.

 Термін подання заявок –  до 15 червня 2021 р.

Просимо надсилати заявки  та  резюме доповідей на адресу: Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.

Мови конференції: всі слов’янські та англійська.

Передбачено публікацію матеріалів у науковому збірнику Інституту мистецтвознавства, фольклористики та етнології ім. М. Т. Рильського НАН України.

ОРГКОМІТЕТ

Заявка для участі / Заявка на участие / Application 2021_IMFE_zajavka.doc

Інформаційний лист 2021_konf_IMFE.docx

Топола 18–20. VI 2021. Савремена српска фолклористика 10

Удружење фолклориста Србије, Општина Топола и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” у Београду организују Међународну научну конференцију

Савремена српска фолклористика 10

која ће бити одржана у Тополи, од 18. до 20. јуна 2021. године.

Теме скупа су:

  1. Устанци, родоначелници и њихове тековине у усменој традицији
  2. Винова лоза, грожђе и вино у словенским културама
  3. Савремена фолклористика

Време предвиђено за излагање ограничено је на 20 минута. Радни језици скупа су сви словенски језици и енглески језик.

Очекујемо да тему реферата, уз кратко образложење (до 200 речи) и биографију (до 100 речи), пошаљете најкасније до 10. априла 2021. на адресу Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.. Образац за пријављивање налази се у прилогу Позивног писма. Потврда учешћа биће Вам достављена до 20. априла 2021. године, а Програм међународне научне конференције ССФ10 до 1. јуна 2021.

Реферати са скупа биће штампани у посебном зборнику 2022. године. 

Пријава - Application SSF_10_prijava_-_application.doc

Позив  2021_konf_SSF10.doc

Invitation letter Contemporary Serbian Folkloristics 10 SSF10_Invitation_Letter.docx Topola, June 18-20, 2021

Wrocław 21-22.X 2021. Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura

NSTYTUT FILOLOGII SŁOWIAŃSKIEJ UNIWERSYTETU WROCŁAWSKIEGO

zaprasza w dniach 21-22 października 2021 roku na V MIĘDZYNARODOWĄ INTERDYSCYPLINARNĄ KONFERENCJĘ NAUKOWĄ

Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura

pod Patronatem Honorowym Jego Magnificencji Rektora Uniwersytetu Wrocławskiegoprof. dra hab. Przemysława Wiszewskiego

Celem konferencji jest wymiana poglądów dotyczących współczesnych języków słowiańskich, literatury i pograniczy kulturowych.

Proponujemy następujące obszary refleksji:

  • Współczesne teorie i metodologie badawcze oraz ich zastosowanie
  • Ewolucja badań onomastycznych
  • Frazeologia a JOS
  • Komparatystyka – obszar badań interdyscyplinarnych
  • Polityka językowa a media
  • Badania korpusowe
  • Glottodydaktyka
  • Tłumacz we współczesnym świecie – zadania i dylematy
  • Teatr czy nadal medium uniwersalne?
  • Kino na granicy
  • Mity i stereotypy w języku, literaturze oraz kulturze
  • Intertekstualność w literaturze, kulturze i języku
  • Literatura pograniczy językowych
  • Wzajemna recepcja literatur słowiańskich
  • Korespondencja sztuk.

 https://slowianszczyzna.wordpress.com/

Институт славянской филологии Вроцлавского университета приглашает принять участие в V Международной научной конференции «Славянский мир вчера и сегодня – язык, литература, культура», которая будет проходить 21-22 октября 2021 года в г. Вроцлав (Польша).

Institut für Slavistik der Universität Breslau lädt am 21. – 22. Oktober 2021 nach Breslau ein zur V internationalen interdisziplinären wissenschaftlichen Konferenz „Slawentum früher und heute – Sprache, Literatur, Kultur“. 

The Institute of Slavic Studies of University of Wrocław would like to invite you to the 5th International Interdisciplinary Academic Conference "Slavdom past and present – language, literature, culture". The conference takes place on 21-22 October 2021 in Wrocław, Poland. Please find attached the registration form and the invitation.

 

Предавање Немање Радуловића о класификацији прозе у српској фолклористици 29.01.2021.

29.01. 2021. у циклусу он-лајн предавања о усменој прози у словенским фолклорним традицијама и фолклористици проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Београд) одржао је предавање о терминологији назива за прозне жанрове и класификацијама прозе у српској фолклористици.

Излагање је обухватило период од рада Вука Караџића, као самог почетка проучавања српске усмене књижевности, па до данас. Показано је како су кроз 19.в. проучаваоци усвајали различите народне називе, али и како је у њиховој употреби постојало колебање. Са уласком у 20.в. долази до све снажнијег учвршчћења термина, што је закључено у периоду друге половине века. Ово је значило и замену једних темрина другима: "гатка" која доминира у 19.в. у двадесетом је замењена бајком, "мушка прича" (Караџићев назив) међународном "новелом", а "скаска" или "кажа", која је употребљавана за Sage, учврстила се данас као "предање". Ове терминолошке и класификационе промене откривају и смене утицаја - утицај Грима, утицај финске школе а пре свега јаку струју филологије и историје књижевности, која се у 20.в. слила са етнолошким приступом. Осврт на историју проучавања као на историју смене парадигми даје нам рефлексивност неопходну и за питање данашњег именовања и класификације савремених жанрова (граског предања, приповедања сна, "премирања"....)