NSTYTUT FILOLOGII SŁOWIAŃSKIEJ UNIWERSYTETU WROCŁAWSKIEGO

zaprasza w dniach 21-22 października 2021 roku na V MIĘDZYNARODOWĄ INTERDYSCYPLINARNĄ KONFERENCJĘ NAUKOWĄ

Słowiańszczyzna dawniej i dziś – język, literatura, kultura

pod Patronatem Honorowym Jego Magnificencji Rektora Uniwersytetu Wrocławskiegoprof. dra hab. Przemysława Wiszewskiego

Celem konferencji jest wymiana poglądów dotyczących współczesnych języków słowiańskich, literatury i pograniczy kulturowych.

Proponujemy następujące obszary refleksji:

• Współczesne teorie i metodologie badawcze oraz ich zastosowanie
• Ewolucja badań onomastycznych
• Frazeologia a JOS
• Komparatystyka – obszar badań interdyscyplinarnych
• Polityka językowa a media
• Badania korpusowe
• Glottodydaktyka
• Tłumacz we współczesnym świecie – zadania i dylematy
• Teatr – czy nadal medium uniwersalne?
• Kino na granicy
• Mity i stereotypy w języku, literaturze oraz kulturze
• Intertekstualność w literaturze, kulturze i języku
• Literatura pograniczy językowych
• Wzajemna recepcja literatur słowiańskich
• Korespondencja sztuk.

 https://slowianszczyzna.wordpress.com/

Институт славянской филологии Вроцлавского университета приглашает принять участие в V Международной научной конференции «Славянский мир вчера и сегодня – язык, литература, культура», которая будет проходить 21-22 октября 2021 года в г. Вроцлав (Польша).

Institut für Slavistik der Universität Breslau lädt am 21. – 22. Oktober 2021 nach Breslau ein zur V internationalen interdisziplinären wissenschaftlichen Konferenz „Slawentum früher und heute – Sprache, Literatur, Kultur“. 

The Institute of Slavic Studies of University of Wrocław would like to invite you to the 5th International Interdisciplinary Academic Conference "Slavdom past and present – language, literature, culture". The conference takes place on 21-22 October 2021 in Wrocław, Poland. Please find attached the registration form and the invitation.

29.01. 2021. у циклусу он-лајн предавања о усменој прози у словенским фолклорним традицијама и фолклористици проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Београд) одржао је предавање о терминологији назива за прозне жанрове и класификацијама прозе у српској фолклористици.

Излагање је обухватило период од рада Вука Караџића, као самог почетка проучавања српске усмене књижевности, па до данас. Показано је како су кроз 19.в. проучаваоци усвајали различите народне називе, али и како је у њиховој употреби постојало колебање. Са уласком у 20.в. долази до све снажнијег учвршчћења термина, што је закључено у периоду друге половине века. Ово је значило и замену једних темрина другима: "гатка" која доминира у 19.в. у двадесетом је замењена бајком, "мушка прича" (Караџићев назив) међународном "новелом", а "скаска" или "кажа", која је употребљавана за Sage, учврстила се данас као "предање". Ове терминолошке и класификационе промене откривају и смене утицаја - утицај Грима, утицај финске школе а пре свега јаку струју филологије и историје књижевности, која се у 20.в. слила са етнолошким приступом. Осврт на историју проучавања као на историју смене парадигми даје нам рефлексивност неопходну и за питање данашњег именовања и класификације савремених жанрова (граског предања, приповедања сна, "премирања"....)

Зоран Стефановић: Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта у 2020: нови интернет портал као нови увид у светску славистику // Славистика, Београд, 2020, св. 2, с. 516-521.

Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта добила је у јуну 2020. нови Интернет сајт-портал на адреси  http://slavika.org/folklor/ који је садржином и профилом већ сада референтно место славистике и словенских студија на Интернету, са обиљем ексклузивног материјала....

portal_SLAVISTIKA_2020-2_Zoran_Stefanovic.pdf

Подробнее...

Zuzana PANCZOWÁ, rod. Galiová (1978), Mgr. (2001), PhD. (2009), samostatná vedecká pracovníčka Ústavu etnológie a sociálnej antropológie SAV v Bratislave. Zaoberá sa výskumom tradičného aj súčasného naratívneho folklóru, predovšetkým v oblasti povestí, fám a konšpiračných teórií šírených na území Slovenska a slovenských komunít v zahraničí, ale aj v rámci širšej medzinárodnej komparácie.